Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer ef. Zukorlić govorio je za Nedeljne informativne novine “NIN”.
Znam da nije prijatno povlačenje paralele sa Kosovom, ali sve što mi sad tražimo jeste poziv na dijalog koji Beograd odbija, kaže Muftija.
Nije prvi put da je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji muftija Zukorlić opleo po beogradskim vlastima. I ranije se dešavalo da ih optuži za „tihi rat” protiv Bošnjaka, tražio je zaštitu za Bošnjake i od Borisa Tadića i od Vojislava Koštunice. Insistirao je da se u Deklaraciji o Srebrenici koristi reč genocid umesto zločin.
Na položaj Bošnjaka u Srbiji žalio se i mnogim međunarodnim predstavnicima, izvestiocima o stanju ljudskih prava, ambasadorima zapadnih zemalja. I uvek je bio oštrog jezika. Sad ta oštrina, međutim, ima veću težinu, jer muftija nastupa kao vođa liste Bošnjačke kulturne zajednice koja je na izborima za Nacionalni savet Bošnjaka u Srbiji osvojila ubedljivo najviše glasova od svih bošnjačkih lista. A te liste su, svaka za sebe, imale podršku dvojice najuticajnijih bošnjačkih političara i ministara u Vladi Srbije, Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina. Rezultati izbora za bošnjački nacionalni savet, dakle, svakako bi mogli da se tumače i sa aspekta toga šta o Ljajićevom i Ugljaninovom učinku misle žitelji Sandžaka.
Tu su činjenicu, očigledno, imali u vidu i u Beogradu kad su na Zukorlićeve optužbe da srpske vlasti kroje posebna pravila za konstituisanje nacionalnog saveta Bošnjaka, preko ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića poručili da su one samo izraz muftijine borbe da objedini versku i političku vlast u Sandžaku. Pitanje je, međutim, o kakvoj je politčkoj vlasti reč, kad su do pred samo održavanje izbora za nacionalne savete manjina upravo iz Čiplićevog ministarstva, za NIN izjavljivali da se ti saveti biraju radi ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina na samoupravu i predstavljaju predstavnička tela nacionalnih zajednica i partnere državi u odlučivanju u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisama manjina.
Moguće je da u Beogradu Zukorlića, posle svih kritika koje je uputio na račun vlasti, ne vide kao partnera, ali je pitanje može li da se ignoriše činjenica o tome da je za njega glasalo skoro 50 odsto Bošnjaka, od onih koji su na birališta izašli i da li je prihvatljivo, kako se to ovih dana može čuti, da se pravila za konstituisanje saveta menjaju „u pet do 12″, u zavisnosti od toga da li je reč o Mađarima ili o Bošnjacima.
U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava negiraju da se protiv novopazarskog muftije vodi bilo kakva kampanja i od-bacuju Zukorlićeve optužbe da je samo za Bošnjake u poslovnik o radu Nacional-nog saveta uvedena odredba da je za njegovo konstituisanje neophodna dvotrećinska većina članova saveta.
– U Poslovniku se, bez obzira o kojoj je manjini reč, jer je Poslovnik univerzalan, uopšte ne spominje većina koja je potrebna za konstituisanje, jer se ta odredba direkt-no crpe iz Ustava Srbije (član 101) prema kojoj je za konstituisanje predstavničkog tela neophodna dvotrećinska većina. Istovremeno, Zakon o nacionalnim savetima u članu 8. kaže da je za izbor predsednika saveta i izvršnog organa saveta neophodna natpolovična većina od ukupnog broja članova saveta. A da bi oni bili izabrani, prethodno savet mora da bude konstituisan, odnosno moraju da budu verifikovani mandati članova saveta. Nelogično bi bilo da i za konstituisanje saveta i za izbor njegovih organa bude dovoljna samo natpolovična većina – kaže za NIN Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava.
On ipak priznaje da je odredba o dvotrećinskoj većini naknadno ubačena u Poslovnik, neposredno pre održavanja konstitutivne sednice Bošnjačkog naci-onalnog veća, kako bi se izbeglo „da neko pogrešno tumači zakonske odredbe”.
A na pitanje zbog čega to nije urađeno ranije, i u dogovru sa predstavnicima Bošnjaka, čime bi se možda izbegla sadašnja uzavrela situacija, Antić kaže da u Ministarstvu nisu očekivali ovakve reakcije, ali i da još nije kasno za dogovor.
– Još nije kasno da se predstavnici svih bošnjačkih lista dogovore. Čim se to desi, ministar će sazvati novu konstitutivnu sednicu na kojoj bi bili verifikovani mandati. Potom bi usledio izbor predsednika saveta – dodaje Antić. Na primedbu da je odlaganjem konstitutivne sednice već prekršen Zakon o nacionalnim savetima, koji nalaže njeno održavanje u roku od 30 dana od izbora, Antić odgovara da to nije tačno, jer Zakon propisuje njeno zakazivanje u tom roku, što je i učinjeno. Sad još preostaje nešto manje od mesec dana do isteka roka od 60 dana za izbor predsednika.
Za muftiju Zukorlića, međutim, stvar je jasna. Bošnjačko nacionalno veće je, kako kaže, konstituisano na sednici 7. jula i ono nastavlja sa radom. Njegova jedina želja sad je, kako u telefonskom razgovoru kaže za NIN, da sa Beogradom počne dijalog o statusu Bošnjaka i regionu Sandžaka u Srbiji, a ne da radikalizuje i dramatizuje situaciju. A upravo to, prema njegovim rečima, čine srpske vlasti nepoštovanjem izborne volje Bošnjaka koju su iskazali na izborima za Bošnjačko nacionalno veće. 0 ishodu, ali i o početnim pozicijama sa kojih bi nastupio u tom dijalogu ne želi da priča jer to, prema njegovim rečima, uvek bude pogrešno protumačeno.
– Želimo u dijalogu da dođemo do zajedničkog rešenja, bez ugrožavanja integriteta i suvereniteta Srbije, ali i uz uvažavanje i poštovanje identiteta i posebnosti Bošnjaka – kaže Zukorlić.
Poziv na dijalog upućen je predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Odgovor još nije stigao, a prema Zukorlićevim rečima, nema nekog krajnjeg roka do kojeg će ga čekati.
– Nemam još odgovor od Tadića, nisam ostavio ni neki rok za odgovor, mada deo tog odgovora mogu da naslutim iz kampanje i medijskog linča koji vladajuća koalicija organizuje protiv mene – navodi Zukorlić, dodajući da sa ministrom za ljudska i manjinska prava Svetozarom Čiplićem nema šta da priča. Upravo Čiplića i Rasima Ljajića, ministra za rad i socijalnu politiku, i lidera Socijaldemokratske partije Srbije, Zukorlić optužuje za „politički kriminal” i „falsifikovanje potpisa dvojice članova Veća na blanko ostavkama”.
– Ako Tadić to podrži, onda znači da je i on učestvovao u tom političkom kriminalu – dodaje Zukorlić.
I zahtev za konstitutivnost Bošnjaka u Srbiji je, kako kaže, reakcija na to što Beograd ne poštuje pravila koja je sam postavio.
– Šta nama kao Bošnjacima preostaje kad i na naš pokušaj da se kroz izbore za nacionalni savet uključimo u politički sistem Srbije, Beograd odgovara kršenjem i odbacivanjem pravila koja je sam postavio i kršenjem izborne volje Bošnjaka. Svi naši potezi su reakcija, a ne akcija. Svi su oni isprovocirani potezima Beograda, kojima vlast šalje poruku da nismo sigurni u okviru postojećeg sistema – objašnjava Zukorlić.
Za oštre poruke upućene sa svebošnjačkog sabora u Novom Pazaru, pre svega za onu o državi kao velikoj zgradi u kojoj „ne može većina stanara da se dogovori da izgori jedan stan, a da ne ugrozi ostale”, Zukorlić kaže da su samo metafore koje ponavlja već godinama.
– Već tri godine upozoravam na loš položaj Bošnjaka u Sandžaku, tri godine upotrebljavam i istu metaforu. Koristio sam je i u beogradskim medijima, na RTS-u… A postalo je problematično tek kad je Bošnjačka kulturna zajednica pobedila na izborima za Bošnjačko nacionalno veće – kaže Zukorlić uz tvrdnju da su sve njegove izjave, kao i sva delovanja Bošnjaka zapravo reakcija isprovocirana potezima Beograda.
Na mogućnost da neko te njegove metafore protumači bukvalno i počne sa radikalnijim oblicima iskazivanja nezadovoljstva, Zukorlić odgovara: „Ma, taman posla da neko moje metafore protumači kako ne treba.”
– Kad posle srebreničkog genocida nije bilo nijedne osvete na nacionalnoj osnovi, Bošnjaci zaista nemaju potrebe da dokazuje svoj pacifizam – kaže Zukorlić i nastavlja: „Mi samo želimo ravnopravan status, da ne budemo građani drugog reda, da pripadnici mog naroda ne budu odbijeni na konkursu za posao u policiji ili u sudstvu samo zato što su Bošnjaci, da se ne krši naša izborna volja. Nećemo pokleknuti pred pritiscima, nastavićemo da se borimo za ravnopravan položaj Bošnjaka, ali koristićemo samo demokratske metode i nećemo dozvoliti da se pribegne nasilju.”
Beogradske vlasti, prema njegovim rečima, žele da sve nacionalne i verske institucije Bošnjaka drže pod kontro-lom, a kad im to ne uspe, „posežu za paralelizmom, pa prave paralelnu islamsku zajednicu, paralelni univerzitet, a sad kad se i BNV oteo njihovoj kontroli, gaze volju birača i pokušavaju da naprave neko paralelno veće”.
Da Bošnjaci nisu diskriminisani, prema njegovom mišljenju, ne svedoči ni činjenica da ova nacionalna zajednica ima dva ministra u Vladi Srbije.
– Oni su ikebana koja daje lažnu ilustraciju dobrog položaja Bošnjaka u Srbiji. Oni su tu postavljeni samo da bi se svetu pokazalo kako je problem Sandžaka i položaja Bošnjaka navodno rešen. Nastavlja se pogrešna politika, kakva je vođena i prema Kosovu, sa Sejdom Bajramovićem i Rahmanom Morinom, koji su sve vreme govorili kako na Kosovu nema problema. Znam da nije prijatno povlačenje paralele sa Kosovom, ali sve što mi sad tražimo jeste poziv na dijalog koji Beograd odbija. Isto tako je Beograd pre 15 godina odbijao dijalog sa kosovskim Albancima, a sve što sad režim radi sračunato je na počinjanje novog dijaloga sa njima – kaže Zukorlić.
Za dogovor su, na rečima, i muftija i predstavnici Beograda, ali kao da nijedna strana ne želi da povuče onaj sledeći korak i da od uopštenog zalaganja za dijalog predloži datum, mesto i temu razgovora. Srpske vlasti, čak, poručuju da prvo treba da se dogovore predstavnici bošnjačkih lista, pa tek onda da se u celu priču uključi i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Bilo kako bilo najopasnije je držati stvari da se „krčkaju” na tihoj vatri i čekati da na kraju, kad prođu svi zakonski rokovi za konstituisanje i izbor organa nacionalnog saveta, ministarstvo formira privremeni organ koji bi preuzeo nadležnosti saveta. Samo da to što se „krčka”, posle svega ne „iskipi”.
MARKO R. PETROVIĆ | NIN